04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Kad bi rođo s juga Miljevaca zapivao rano kod ovaca pisma bi se čula moj brajane priko Krke i do Rupske strane. Ječali bi i Umac i Brina isto tako Moseć i Promina. Nema rođe nema ni ojkanja pisma više nigdi ne odzvanja. Minjaju se na žalost vrimena pa ni stari običaja nema a kroz sela […]
rest...
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Miljevačka lipa je ravnica. Premda kamen i zelena smrika zdrava su se tu rađala dica ne od jučer već od pamtivika. Kako zdrava tako i pametna velika je tu mladost stasala darom Božjim radosna i sretna duhom svojim nije posustala. Miljevčani oduvijek su znali od kuda su i kom pripadaju običaje svoje njegovali svetom Petru […]
rest...
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
U malenom selu kraj debelog hrasta moj ćaća se i rodija i tu je odrasta. Tog hrasta više nema ukloni ga bez milosti duša grešna i pakostna. Kako da joj se oprosti? Ovako su Širitovci mali u sićanju njegovu ostali: kad bi bilo litno doba i jake vrućine sidilo bi se u hladu i pivalo […]
rest...
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Imam želju i duhovne snage da pozdravim Miljevčane drage. I našega duhovnog pastira što nam daje utjehe i mira. U tijeku je još godina stara koja novoj već vrata otvara. Nekome je bila neželjena a nekome više naklonjena. Jer tako to u životu biva nikad ne znaš di se srića skriva. Nekome se znade nasmiješiti […]
rest...
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Pismo župniku Oj, župniče župe miljevačke Vama piše Mirče iz Njemačke. Pitat ćete Vi možda, župniče: Otkud rodom i tko je taj Mirče? Ja sam Mirko Mirče Malenica Mirčetom su mene zvala dica i u školi i kod kuće moji sve od milja kako i dostoji. l stariji koji su me znali mene rado Mirčetom […]
rest...
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Ovo je dan za nas i dan za sve naše. U njemu su nada i spas život nam danas paše. Dan koji se dugo čeka i jedva dočekat može. Srića i sudbina neka čuvaj nas dragi Bože. I neka topli blagoslov tvoj do nas ubrzo stigne. Da život njegov i moj isto budu puni topline. […]
rest...
03/21/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Vrimena su prošla puna jada uz velike prolivene suze. Rušila se svaka naša nada puno nam se od života uze. Koliko je krvi prolivene koliko se uložilo truda za slobodu svoje domovine za Hrvatsku ginulo se svuda. Smetalo je nekom što smo živi sjetimo se samo Vukovara. Ginuli su a nizašto krivi bol i tuga […]
rest...