Malo naški
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Dovikuje Mate Frani
rekao bi da galami.
Dovikuje priko puta
Manda mu je nešto ljuta.
Manda ručak sigurava
kruv pod peku zaprećava.
A i robu sumprešava
ima rađe na sve strane.
Viruj meni dragi Frane.
Priko puta Frane stiže
iđe k Mati sve to bliže
kad mu se je približija
nešto mu probesidija
po ramenu Matu kuca.
Mate pita di je Luca
on mu na to odgovara
eno Luce zelje para
a ja moram do bunara
teke vode zagrabiti
koji kumpir oguliti.
Moja Luca stalno priši
i po suncu i po kiši
da je dragi Bog usliši
i tako se čovik pati
još će na to Frane Mati.
Mate bi požurija
kruv još nije izvadija
da mu nebi izgorija.
Za sriću se dositija
sa Franom se pozdravija.
Te starinske naše riči
njima da se čovik diči.
Te pošada te kepčija
britva,lašun i sinija
gurle,krto i kunistra
otik,gribak,pošajica.
Kračun i još mandelica
pa koltrine i punistra
ambar,varćak i ćuskija
susak,teća,stap,avlija.
Pored toga još i kaba
tko je još ki mi baraba
matrak,sora,brtvelica
buce,oćete i lumbrela.
Ćiverica ili tintara
i kalčine za kopanje
makinja za polivanje
lis,oruđe za oranje.
Za kuvara kažu koga
pitaj Boga kolko toga.