I previše
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Koliko si samo lipa
a malo mi imaš mira.
Indirektno il direktno
uvik mi te netko dira.
Spominju ti stalno ime
o tebi se puno piše.
Il u pismi il drukčije
zar to nije već previše.
E kad bi mi pričat znala
usne bi ti zadrhtale.
Rekla bi mi da ti nije
ni do zbilje ni do šale.
A ni druga miljenica
ta Čikola, ta riječica
ki i ni ti mira nema
pivaju o njoj i dica.
Onaj tko je s Miljevaca
taj o vama puno znade
pa o vama ćakulati
odveć volju i nemade.
Koliko je Krka krasna
i priroda okolo joj
poznato je meni samom
i rodbini ciloj mojoj.
I svakome tko dolazi
s Miljevačkog platoa
niti Krka nit Čikola
za njeg nije ništa nova.
Pa pisati o tome stalno
zna biti neopravdano.
Jer koji još Miljevčanac
ne poznaje onaj klanac.
Ili onu golu stijenu
nad jarugom nadvijenu.
Ili gredu doli niže
iznad Krke što se diže
sa koje su hrabra dica
Samodola, Malenica…
bacali se u dubine
bi za vidit od miline.
Tko god bija s Miljevaca
neka samo meni reče
da mu Krka lipotica
pored samog sela teče.
Ili bija s Bogatića
il iz donjih pak Brištana.
Iša kući il od kuće,
sve strmine, nigdi ravna.
Do mlinice s magaretom
tu i tamo kad bi mora
i kad bi se kući vraća
padao bi od umora.
Tako seka fantazira
piše da uz Krku živi
“I galeba ona vidi”
ki da je na splitskoj rivi.
Od kako za sebe znadem
nikad nisam još vidija
galeb iznad Bogatića
da je nekad proletija.
Lisičine i orline
gavranovi, crne vrane
i šakali i zečine
vidit ćeš ih na sve strane.
A to što bi netko tija
da baš pored Krke živi
il na Krki se rodija
to je samo fantazija.