www.miljevcimojidragi.de

Tko se još ne sića kad se davno oralo samo konjima.Nije se imalo druge mogućnosti osim ove.Traktori za oranje su bili skupi i mnogima za iste nabaviti je bilo i nezamislivo a kamoli ostvarivo.Oralo se konjima i u Miljevcima,u mojim rodnim Širitovcima.Bilo je domaćinstava koji ni konja nisu imali jer nabaviti konja je bilo isto teško ako nisi imao novaca a netko nije bio u mogućnosti ni konja hraniti.Vruća lita uz velike suše bi spržili i ono trave što bi naraslo pa se nekad nije imalo što ni ukositi.I kad bi došlo vrime oranju,tko nije imao za to zgodu morao je moliti drugog da mu uzore i za dan oranja ako nisi mogao platiti u gotovu,morao si ovo grbačom odraditi.Za dan oranja najmanje dva tri dana kopanja u vinogradu.Od jutra do mraka kopaj pa se misli moj pobro a gazda vinograda ti cili dan vrči nad glavom,kontrolira kopaš li lipo i ako nije po njegovu on te opominje.Da izludiš a ništa mu reći ne smiš.

Kasnije su došla malo bolja vrimena,odlaskom na rad u inozemstvo u neke zemlje Europe ili prekooceanske zemlje jednog ili više članova u familiji,počelo se i bolje živiti,financijski se bilo stabilnije pa se i oranje moglo platiti u gotovu,bilo da ti netko uzore konjima ili traktorom,svejedno.Uglavnom bilo je lakše za grbaču,nisi morao odrapljivati kopajući ili bilo što drugo raditi po cili dan.Reklo bi se,nisi bio više nikome atoran a koliko se sićam,ovo atoran bi značilo dužan.Polako je oranje konjima izumiralo a domaćinstva koja su imali plug i kolica su iste stavili na sigurno kao uspomenu na prošlost.Takav plug sa kolicima se vidi i na fotografiji iznad.

Tu di je zemlja mekana
lakše je i plug vući
pa ove lisca i zekana
ne triba škurjom tući.