Kamena suza rumena
01/08/2016 (Blog)
Među škrape, među stijene
Posadimo lozu sine
Čovjek sadi, a Bog plaća
Uvijek mi je pričao ćaća.
Pa se kupaj u svom znoju,
Nemoj mislit na nevolju,
Prekriži se, reci amen,
Neka te rani škrti kamen.
Niz kamen se suza cijedi
I niz obraz moga ćaće,
Svaka kaplja zlata vrijedi
Kad se kopa i otače.
Od radosti srce kuca
svako zrno kao zlato sije
na toj žegi tvrdi kamen puca
dok se brdsko srce grije.
Tvrdi žulji od mace i poluge
Od motike i od orme druge
Kopam, krčim, klonem svako veče
Brdska krv mi u žilama teče.
U proljeće kada pune bura
Runi lozu i pomiče koce
Ali čuva ova zemlja štura
Iz kamena otrgnute doce.
Iz kamena suza je rumena
Vina je malo, ali grije uši
Sadit lozu u svaka vremena
Domaćinu oduvijek je u duši.
Stvoriti ovo iznad je tražilo truda i znanja a svi tomu nisu višti bili
pronaći,odlomiti i dovući stijenu,a koliki samo put za to su prevalili
ti marljivi,neumorni naši didovi,pradidovi,virujući u se i u Boga
neka im je slava,počivali u miru,ponos su mista i roda svoga.