Bura
04/28/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Kad zapuše prema visoravni
s Velebita ili sa Dinare
bura, onaj jaki vitar ladni
od leda se trese i magare.
Istom snagom i iz istog smjera
nekad znade sve prid sobom gurat
ne jenjava danima ni zera
pa je teško sve ovo izdurat.
Budi noću iz sna u krevetu
bezdušna je kad pravo poludi
zavuče se tako u pojetu
zanoveta kravi i teletu.
Nepriliku svakojaku stvara
il puvala noću il po danu
i starome mačku kraj ambara
koji lovi miša na tavanu.
I tako ta jaka buretina
dobro znade prkositi svima
zimi, onim brižnim čobanima
i njihovim umornim stadima.
Puši dalje i sa više snage
priko krša miljevačkog sivog
zarumeni Miljevčane drage
uz čašicu bevande il cilog.
Puni jače sve do plavog mora
i razvedri cilu okolinu
ispod mojih zapivaj prozora
i vrati se na istu planinu.
Mario Malenica
