Fantazija
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Načuo sam još prošle godine
kako neki delija se trudi
za dobrobit rodne nam krajine
da turizam i život probudi.
Ladujući liti ispod brista
on se stara i za radna mista.
Omladini rodnih Miljevaca
i na Krku samo misli baca.
A tko to još poželija nebi
ono što je zamislija sebi.
A bilo je i o tom divana
da se gradi hotel Panorama
tu na ploči blizu Bogatića
uz mirise gore i cvića.
I još jedan da bi sagradija
na prostoru di je stari bija.
Gradio bi stadion travnati
di se može nogomet igrati.
Čije sada brze noge gaze
te njegove bogomdane staze?
Najbolje je za takve proplanke
nabaviti gumene opanke.
A za branje smilja i kadulje
najspretnije bile bi ličkulje.
Jer za takav pešter i živice
ne virujem da su sprinterice.
I žičaru ima je u planu
priko Krke do na rupsku stranu.
Pa bi tako po našem deliji
i njegovoj dobroj fantaziji
nama bliski Roški slap i bare
lipši bili i od Niagare.
A ta sportska miljevačka grana
Las Vegasu ne bi bila ravna.
Pa se pitam za miloga Boga
je li išta ostvareno toga?
Jer ja bih se mili moj šinjore
sa žičarom vozao do zore.
Pa me brige hvataju još veće
ako od tog ništa biti neće.
Dalje pišuć do Promine stiže
hvali Krku i visoko diže.
Nikako se ne ostavlja pera
do Plitvičkih dolazi jezera.
I umalo nije za belaja
našao se ispod Himalaja
pa da tako sa istoga mjesta
baci pogled do Mount Everesta.
I kada već spominje turizam
da upozna Nepal i budizam.
To, da mu se skoro stoljećima
blizu sela palila klačina
i pravili šlape i opanci
tovarili do jučer magarci
i stoka se čuvala po gaju
i ne priča mlađem naraštaju.
Možda jednom sa takvim zemljakom
dojurimo i podzemnim vlakom
na veselje nas i naše dice
od Drniša sve do Laškovice.
I tako bi možda barem zera
bili poput Rio de Žanera.