Ne ponovilo se
04/24/2010 (Pjesmom kroz zavičaj)
Tko za drugog kopa jamu
istu kopa sebi samu.
Izreka je promišljena
prigovora na nju nema.
Tako di god rata ima
tu postoji i zločina.
Domoljub je lipo biti
i svojim se ponositi.
A sve što se dogodilo
nikada se ne ponovilo.
Jer ako Bog ima pravde
suditi će kako znade.
A morati i želiti
pojmovi su različiti.
Tako je i kod vojnika
na stotine neprilika.
Dolazi do oholosti
i do nerazboritosti.
Pa u takvoj okolnosti
ili kazne il oprosti.
Il poštedi il ubije
drugačije ne umije
jer u takvoj paranoji
on je hrabar il se boji.
Sila nije nikom draga
iza rata svuda traga.
Takvoj patnji takvoj boli
posve teško se odoli.
Kod tolikih zla i jada
sve na srce teško pada.
Niti možeš nit se mora
zaboravit agresora.
Pa recimo zato sada,
Božija ga stigla pravda.
Pa ako nam Bog ne laže
zapovid mu peta kaže:
“Da se nitko ne ubije”,
svi smo za to najradije.
I Božje blaženstvo osmo
za nas može biti radosno.
Zbog pravde smo progonjeni
pa smo zato i blaženi.
Po ovom što sam reka
kraljevstva su nam nebeska.
Po tvom petom milosrđu Bože
uvreda se oprostiti može.
Jer Bog mržnju neće preporučit
pa će ovo još i lipše zvučit.
Svi smo ljudi od krvi i mesa
i stradanje svakog potresa
bez obzira koje vire bija
i u kojoj zemlji se rodija.
Bilo kako da hoćeš prosudit
agresor je samo za osudit.
Al sa ljudske i Božje strane
čovik mora pazit na divane.
I za teške riči izrečene
bilo kome da su upućene
nek autor ima opravdanje
ipak mu se može dat na znanje
da nekada izražaji ružni
nisu dragi a niti su nužni
osobito za naše Miljevce
di uz Boga štuješ druge svece.
Sve ponekad i ne zvuči krasno
hvala Bogu, nikad nije kasno.
A stvar tuđa mene ne zamara
svatko za se neka odgovara.