www.miljevcimojidragi.de

Pismo župniku

Oj, župniče župe miljevačke
Vama piše Mirče iz Njemačke.
Pitat ćete Vi možda, župniče:
Otkud rodom i tko je taj Mirče?

Ja sam Mirko Mirče Malenica
Mirčetom su mene zvala dica
i u školi i kod kuće moji
sve od milja kako i dostoji.

l stariji koji su me znali
mene rado Mirčetom su zvali.
A te davne sedamdeset druge
srcem punim gorčine i tuge

s drniške željezničke pruge
te jesenske hladne noći duge
bez ikakvog osmjeha na licu
miljevačku napuštam ravnicu.

Bilo da je s voljom il nevoljom
išlo se je za zaradom boljom.
Put me vodi sve do Germanije
do Sjeverne Rajne Westfalije.

Tu životne počinju mi strasti
rad i život u Ruhrskoj oblasti.
Pita sam se, di se život krije
s nepunih dvadeset i dvije.

Mislilo se ostat samo kratko
mislili su mnogi od nas tako.
A vrime je svoje učinilo
i dalje se radilo, živilo.

Puno se je toga prominilo
i dosta se bogme ostarilo.
I tako se što bi neka rekla
hvala Bogu familija stekla.

Rodila se dica i unučad
Kako onda da sad budem mlad?
Ovdje pokraj rijeke Ruhra
di ne puše jaka bura

jaka poput one naše
od koje se i zvijeri plaše.
Istina se reći smije
da ni kod nas više nije

kao što je nekad bilo
na sajam se odlazilo
pivalo se i kolo vodilo
radosno se vrime provodilo.

Nema više pisme ni čobana
ki u ona vrimena nam davna.
Još se sićam rodnog kraja
i velikog onog gaja

te ponosnih nam Ključara
crkve svetog Petra i Pavla
i Grabića malog sela
nekadašnjih noćnih sijela.

Kršne cure, kršni momci
selo moje Širitovci.
Sritan Božić moj župniče
od srca ti želi Mirče!

Isto tako moja dica
i Mario i Ankica.
I unuče moje mlado
pozdravlja te vrlo rado.

Dali smo mu Boris ime
i ponosni mi smo njime.
Pomoli se za nas Bogu
ako to još reći mogu.

Pozdravi mi Širitovce
i sve redom Miljevčane.
Blagoslovi i gaj onaj
u kojem sam čuva ovce.

I rodbinu moju dragu
pozdravi i blagoslovi!
Radujmo se svi Božiću
krenimo u život novi!